Iako je nauka neverovatno daleko odmakla, ?ovek stigao u svemir i postigao veliki broj neverovatnih dostignu?a, ljudski mozak ostao je jedna od najve?ih nepoznanica ?oveku. Pretpostavlja se da su kapaciteti mozga jako malo iskoriš?eni, te da za osnovne svakodnevne kognitivne procese koristimo samo njegov mali deo. Naš mozak li?i pomalo na uspavanog diva. Danas se pretpostavlja da nau?imo 10% od onoga što ?itamo, 20% od onoga što slušamo, 30% od onoga što vidimo, 50% od onoga što vidimo i ?ujemo, 70% od onoga što izgovorimo i 90% od onoga što izgovorimo i u?inimo. Probajte da istetirate svoj mozak ovim zanimljivim testovima: Nemojte mnogo da brinete ako niste pronašli pet ili šest slova F, jer je prosek 3, a ve? 4 je prili?no retko.
Probajte da pro?itate tekst o interesantnom otkri?u ljudi sa Kembridža: Pro?itajte ovu re?enicu: Testirajte dominaciju jedne od hemisfera Vašeg mozga:
A sada da vidimo i kratko objašnjenje svega: U poslednjih petnaest godina otkriveno je da imamo, uslovno re?eno, «dva« mozga, a ne jedan, i da oni funkcionišu na razli?itim nivoima i razli?itim mentalnim podru?jima; zatim da su mogu?i na?ini funkcionisanja mozga daleko brojniji nego što se to mislilo krajem 1960-ih i da mozak zahteva razne vrste hrane kako bi bio u stanju da preživi. Kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka u kalifornijskim laboratorijama, po?elo je nau?no istraživanje koje je potpuno promenilo našu predstavu o ljudskom mozgu i koje je na kraju donelo Nobelovu nagradu Rodžeru Speriju, nau?niku sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju, a Robertu Ornštajnu svetsku slavu zbog njegovih istraživanja u vezi sa moždanim talasima i specijalizaciji funkcija, rada koji su nastavili profesor Iran Zejdel i drugi. Ukratko, Speri i Ornštajn su otkrili da je svaka od dve polovine našeg mozga, ili od dva naša korteksa, koji su povezani fantasti?no složenom mrežom finih nervnih vlakana, nazvanom corpus callosum (žuljevito telo), dominantna pri razli?itim vrstama mentalne aktivnosti.  Kod ve?ine ljudi levi korteks se pretežno bavi logikom, re?ima, listama, brojevima, linearnoš?u i analizom; takozvanim »akademskim« aktivnostima. Dok je levi korteks uposlen ovakvim aktivnostima, desni korteks više ,«pliva na alfa talasima«, odnosno boravi u stanju odmaranja, spreman da usko?i i pomogne ukoliko zatreba. Desni korteks se pretežno bavi ritmom, imaginacijom, bojama, dnevnim sanjarenjem, prostornim poimanjem, geštaltom (celinom) i trodimenzionalnoš?u. Kasnija istraživanja pokazala su slede?e: kada su ljudi podstaknuti da razviju neko mentalno podru?je, koje su ranije smatrali svojom slabom ta?kom, taj razvoj ne oduzima ništa drugim podru?jima, ve? naprotiv, deluje sinergisti?ki, što zna?i da se time poboljšava u?inak svih podru?ja mentalnih aktivnosti. Profesor Zejdel je nastavio Sperijev rad na Univerzitetu Kalifornija i došao do nekih iznena?uju?ih rezultata. Naime, otkrio je da svaka hemisfera sadrži mnogo više sposobnosti ,”druge strane” nego što se ranije mislilo i da je svaka hemisfera sposobna za mnogo širi i mnogo suptilniji dijapazon mentalnih aktivnosti. Pogledate li elektronsku sliku ljudskog mozga, vide?ete kako njegovi delovi procesiraju razli?ite vrste informacija. Informacije se primaju putem pet glavnih ?ula: vida, sluha, dodira, mirisa i ukusa. Uopšte uzevši, leva strana ljudskog mozga igra najvažniju ulogu u procesiranju logike, re?i, matematike i sekvenci - takozvanog akademskog dela u?enja. Desna strana ljudskog mozga bavi se ritmom, rimom, muzikom, slikama i sanjarenjem - takozvanim kreativnim aktivnostima. Me?utim, podela nije tako jednostavna. Dve strane mozga su povezane carpusom callosumom ili žuljevitim telom. To je jako složen sistem prekop?avanja koji raspolaže s 300 miliona aktivnih neurona. On neprekidno uravnotežava nadolaze?e poruke i povezuje apstraktne, holisti?ke slike s konkretnim, logi?kim porukama. Razli?iti delovi mozga mogu da rade integrisano, pa tako npr. ako slušate neku pesmu, levi mozak ?e procesirati re?i pesme, a desni muziku. Zato nije slu?ajno da vrlo lako u?imo re?i popularnih pesama. Za to vam nije potreban nikakav napor. U?ite vrlo brzo, jer su vam angažo-vane i leva i desna moždana hemisfera - kao i emocionalno središte mozga smešteno u limbi?kom sistemu. Emocionalno središte vašeg mozga je tako?e vrlo usko povezano s vašim sistemom dugoro?nog pam?enja. Zato svi mi najlakše pamtimo informacije s jakim emocionalnim sadržajem. Otkrivanje na?ina na koji mozak obra?uje takve informacije klju?ni je put ka efikasnijem u?enju. Autor: Marko V. Literatura: -Buzan,T. (2001.): Koristite obe hemisfere mozga, Finesa, Beograd. -Drajden, G., Vos, Dž., (2004.): Revolucija u u?enju - kako promeniti na?in na koji svet u?i. Timgraf, Beograd. -Stojakovi?, P. (1990.): Psihološki uslovi transfera u?enja - transfer znanja i reforma obrazovanja. Svjetlost, Sarajevo. -Tomekovi?, T. (1967.): Psihologija. Nau?na knjiga, Beograd.
|
